Homeopatski lekovi ne potiskuju bolest, nego deluju na uzrok poremećaja i osobu kao celinu.
Bolest počinje (izuzevši nesreću) na fizičkom nivou - nivou tela, prije čega je već morala biti poremećena energetska matrica. Stoga bolest možemo shvatiti kao nesklad vitalne sile i kao težnju tela da ponovno dosegne svoje zdravlje.
Kašalj, kijavica, proliv... pokušaji su organizma da se očisti od bakterija, virusa i drugih stvari kako bi opet mogao besprekorno funkcionisati. Temperatura i druge upalne reakcije zaokupljuju vitalnu silu.
Lečenje koje potiskuje simptome bilo alopatijom ili pogrešno primijenjenom homeopatijom ne deluje lekovito, nego ima samo simptomatsko delovanje, usporava proces izlečenja i kod višekratnog postupka dovodi do hroničnog stanja. To opet vodi u nove bolesti.
Ukoliko se ne reaguje na pravi način i ne obrati se pažnja na uzrok i osobu kao celinu, vremenom će bolest postati sve teža i zahtevnija i biće potrebno korisiti sve veće doze alopatskih lekova. Nema smisla sistematski uzimati tablete protiv bolova kod zubobolje, već treba otići stomatologu i popraviti ili izvaditi pokvareni zub.
Uzimanjem homeopatskih lekova moguće je da odmah dođe do stvaranja ravnoteže, opšeg poboljšanja i nestanka subjektivnih simptoma. Neki pacijenti osete umor pre opšeg poboljšanja. Reakcija na lek može biti tako suptilna da prođe neopaženo, ali može isto tako doći do takozvane "krize isceljenja" ili pogoršanja. Tada možemo reći da organizam samo ubrzano prolazi kroz prirodni proces isceljenja, bez potiskivanja simptoma. To je samo naizgled pogoršanje. Simptomi privremeno postaju izraženiji, osoba može u procesu izlečenja imati manifestaciju simptoma nekih starijih bolesti koje su bile potisnute. Simptomi se mogu javljati u obrnutom redosledu od redosleda njihovog vremenskog nastajanja.
Нема коментара:
Постави коментар